REZIME

Električna energija, na svom putu od generatora do potrošača, prenosi se nadzemnim i podzemnim vodovima visokog i niskog napona, čija se dužina meri u stotinama hiljada kilometara. Ovi vodovi nisu samo prenosnici električne energije, već se ponašaju i kao antena koja prima zračenja Zemlje, kosmička zračenja i širok spektar elektromagnetnih zračenja koja emituju uređaji koje je čovek stvorio. Elektromagnetno polje i parazitski signali su ono što "prlja" električnu energiju i uzrok su fenomena nazvanog "elektrosmog". Konstrukcija sredstava za zaštitu od "elektrosmoga" pokazala se kao težak tehnički zadatak. 1995 godine, posle osam godina istraživanja konstruisao sam "Apsorpcioni uložak za zaštitu od mikrotalasnog zračenja" kojim se efikasno otklanjaju štetna zračenja.

Izvori zračenja

Lični zaštitnik od zračenja elektrosmoga

Žene koje rade u kancelarijama sa 5-6 i više računara, i imaju početno oboljenje dojki (displaziju) ili štitne žlezde, obavezno bi trebalo da nose lični zaštitnik od zračenja. One bi trebalo da nose lični zaštitnik i u vozilima GSP-a, jer je u istim zračenje vrlo veliko od wi-fi i brojnih mobilnih telefona i to sve na malom prostoru. Što se tiče muškaraca, situacija je nešto bolja, ali ako imaju obolelu štitnu žlezdu oni moraju primeniti iste mere, koje su preporučene za žene. Muškarci nose zaštitnik 5cm niže od grudne kosti. U poslednjih 10 godina imao sam mnogo upita od strane osoba a naročito žena koje rade u kancelarijama sa više računara (banke, osiguravajuća društva, advokatske kancelarije, računovodstvene agencije...), da li imam nešto za ličnu zaštitu? Ja sam na tome radio poslednje dve godine intenzivnije i nedavno sam došao do rešenja koje će zaštiti ugrožene osobe od zračenja – elektrosmoga. Lični zaštitnik izgleda kao privezak koji se nosi oko vrata (u visini grudne kosti) i na taj način apsorbuje sva zračenja u radijusu od 50-60 centimetara oko apsorbera. Na ovaj način se zaštite: grudi kod žena, srce, štitna žlezda, sinusi, oči, mozak, stomak, genitalije.

Zračenje mobilnog telefona

Zračenje mobilnog telefona nikako nije za potcenjivanje i velikom delu toga zračenja mozak je izložen u velikoj meri, čija se temperatura za minut razgovora poveća za jedan stepen. Prvi tip zaštitnika koji sam doskora upotrebljavao radio je na bazi apsorpcije VF zračenja telefona, koji je bio okrenut prema mozgu. Na osnovu velikog zagrevanja i vidljivih promena na zaštitniku, (apsorberu) zaključio sam da se vrlo veliki deo VF energije telefona gubi na zagrevanje aprosbera, i ne služe za telefonsku vezu. Zbog svega navedenog odlučio sam da napravim drugi zaštitnik koji će zračenje odbacivati dalje od mozga i tako i taj deo VF energije iskoristiti za telefonsku vezu. Time se domet telefona po mojoj slobodnoj proceni povećava za oko 40%. Kada se uzme u obzir da je domet telefona povećan i da je mozak još više zaštićen onda su to dva velika dobitka koja nam donosi novi zaštitnik.

O ELEKTROMAGNETNOM ZRAČENJU

Ustaljeno je verovanje da je električna energija "čista" energija i da nam sa te strane ne preti nikakva opasnost. Ovo verovanje je ispravno utoliko što električnu energiju ne prate zagađenja od dima, gasova, prašine, smole itd. Vidljivih zagađenja čovekove okoline nema, ali nevidljivih i ništa manje opasnih po zdravlje i te kako ima. Svaki tok elektriciteta - struju, prati magnetno polje za koje se kaže da je to poseban oblik materije. Takođe, svaki električni potencijal - napon, prati električno polje, koje je takođe poseban oblik materije. U materijalnoj sredini gde deluje električno polje, dolazi do kvalitativnih promena. Imajući ovo u vidu možemo zaključiti da električnu energiju neizbežno prati elektromagnetno polje, koje se sastoji iz komponenti električnog i magnetnog polja. Postojanje ovih neizbežnih pratilaca električne energije je ono što "prlja" električnu energiju. Ovo se naročito, po mom mišljenju, odnosi na električno polje.

Električna energija, na svom putu od generatora do potrošača, prenosi se nadzemnim i podzemnim vodovima visokog i niskog napona, čija se dužina meri u stotinama hiljada kilometara. Ovi vodovi nisu samo prenosnici električne energije, već se ponašaju i kao antena koja prima zračenja Zemlje, kosmička zračenja i širok spektar elektromagnetnih zračenja koja emituju uređaji koje je čovek stvorio. (Sl.1.)

     SI. 1. Elektromagnetni spektar

Dovođenjem električne energije u naše stambene i radne prostore, doveli smo i elektro-magnetne talase radio i TV stanica, radara, navigacionih uređaja, satelitskih veza, mobilnih telefona, pejdžera itd. Ovi uređaji rade u frekventnom opsegu od 150 kHz (LF) pa do ekstremno visokih frekvencija (EHF) tj. od dugih talasa do mikrotalasa. Obzirom da se ovi uređaji napajaju energijom iz električne mreže, to su sa njom i u galvanskoj vezi a ne samo u bežičnoj. Na ovaj način u elektro mrežu dospevaju i zračenja iz UHF predajnika za TV, SHF predajnika za satelitske veze, policijskih, vojnih i PTT predajnika, bolničkih uređaja, mikrotalasnih pećnica, laserskih štampača, laserskih gramofona, fluorescentnih svetiljki, malotrošećih gasnih sijalica, TV aparata, monitora, kompjutera, tiristorskih regulatora itd. Ovi uređaji unose u električnu mrežu mikrotalasne frekvencije, koja ih prenese na velike daljine i koje bivaju isijavane u naše stambene i radne prostore. Da je to zaista tako, lako se možemo uveriti ako sinusoidu napona iz elektro mreže pogledamo na osciloskopu. Videćemo da sinusoida nije pravilna, jer je modulisana nekim parazitskim frekvencijama. Ako na osciloskopu pogledamo sinusoidu napona, koji proizvedemo u motornom generatoru za proizvodnju električne energije, videćemo da je sinusoida potpuno pravilna i po vrhovima glatka.

OPASNOSTI PO ZDRAVLJE LJUDI OD ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA

Opasnost po zdravlje ljudi pripisuje se e/m polju iz mreže za napajanje elektro energijom i na to je počelo da se sumnja i ukazuje početkom sedamdesetih godina. Prvo su primećene zdravstvene tegobe kod osoba koje rade sa kompjuterskim monitorima, monitorima za nadgledanje i kontrolu i TV aparatima. Godine 1979. istraživači Nancy Wertheimer i Ed Leeper iz Denvera, objavili su podatke o dečijim oboljenjima od leukemije. Oni su zaključili da deca koja stanuju u blizini visokonaponskih dalekovoda, češće obolevaju od leukemije od druge dece. Ranih osamdesetih godina istraživanja na tom poju su intenzivirana a 1988. godine David Savitz, profesor univerziteta u Severnoj Karolini, potvrdio je nalaze Wertheimer-ove i Leeper-a. Kasnija istraživanja u Finskoj, Švedskoj i Danskoj su pokazala da jačina magnetnog polja iznad 1 mG, ima tesnu vezu sa oboljenjima dece od leukemije i da su oboljenja četiri puta češća ako je jačina polja 4 mG ili više.

 U Kanadi i Sjedinjenim državama su statističkim putem došli do zaključka da žene u prvim mesecima trudnoće, koje rade sa monitorima preko 20 časova nedeljno u 73% imaju problema u trudnoći. Neki istraživači smatraju da su daleko najveći problem maligna oboljenja dojki kod žena. Od 1988. godine ova se oboljenja povećavaju po stopi od 3% godišnje, tako da u Sjedinjenim državama svake godine ima novih 44 000 smrtnih slučajeva od oboljenja dojki. Istraživač David Savitz je došao do zaključka da žene koje rade elektrotehničke poslove, imaju četiri puta veću smrtnost od raka dojki od žena koje ne rade na takvim poslovima. Norvežani su došli do zaključka da i muškarci oboljevaju od raka grudi četiri puta češće ukoliko rade na poslovima transporta sa elektro vučom. Nemačka železnica je objavila podatak da od deset njihovih radnika obolelih od malignih oboljenja, šest su mašinovođe elektro lokomotiva. Ovde treba primetiti da se električne lokomotive ne napajaju iz mreže naizmenične struje i da u njima nema e/m polja ENF, ali mora da ima e/m visoko frekventnog polja. Američki i Finski konfekcionari su primetili da njihovi radnici, koji rade sa električnim šivaćim mašinama, tri puta češće oboljevaju od Alzheimer-ove bolesti nego drugi radnici.

Istraživači sada pokušavaju da odrede koja je gornja granica magnetnog polja bezopasna za ljudsko zdravlje. Na zapadu su nezvanično usvojili 2 mG, a ruski istraživači smatraju da gornja granica ne srne biti veća od 0,2 mG Takođe se mnogo razmišlja i istražuje koja je komponenta e/m polja opasnija električno ili magnetno polje. U jednom zaključku izgleda da nema dileme. Više istraživača je, došlo do zaključka da se maligne ćelije 24 puta brže razvijaju pod uticajem e/m polja od zdravih ćelija, ali i dalje to propisuju ekstremno niskim frekvencijama i magnetnom polju.

Ovde bi trebalo imati na umu da smo u našim kućama stalno izloženi dejstvu električnog polja, čak i onda kada su svi potrošači isključeni. Dovodni električni vodovi uređaja, unutrašnja i spoljna instalacija su stalno pod električnim potencijalom. A gde ima potencijala tu je i električno polje i njegov uticaj.
 

Interesantno je da se niko od istraživača ne pita zašto ovih oboljenja nije bilo i pre 1970 godine. Treba imati u vidu da je električna energija u širokoj upotrebi još od početka tridesetih godina, naročito u visoko industrijalizovanim zemljama Zapadne Evrope i Skandinavije, a da se smetnje i oboljenja pojavljuju tek početkom sedamdesetih godina. Fizičar sa Yale univerziteta Charls Baldwin Sawer smatra da talasna dužina e/m polja mora biti uporedljiva sa objektom na koji deluje. Ovo praktično znači da nema smisla okrivljavati e/m polje talasne dužine 6 000 Km za oboljenja čoveka. Po mom mišljenju on je u pravu. To bi se moglo uporediti sa mišem na prekookeanskom brodu. Miš uopšte nije svestan da se ne nalazi na čvrstom tlu a brod nije povećao gaz  zbog njegove težine. Profesor Gilles Theriault, sa Mc Gill univerziteta u Montrealu, kaže: "Sama hipoteza možda nije prava. Mi raspravljamo o magnetnom polju a stvarni krivac može biti neka druga komponenta polja za koje je magnetno polje surogat. Možda mi ne proučavamo pravi parametar već parametar blizu onog pravog". Ovo je prva i najotvorenija sumnja, u ispravnost zaključka da je uzrok smetnji i oboljenja čoveka e/m polje ENF (ekstremno niskih frekvencija).

U prilog ovog može se navesti podatak da u švedskom gradu Arvidsjaur-u posade policijskih kola dobijaju napade astme, pa su prinuđeni da upotrebljavaju sprej za olakšanje disanja. Sasvim je razumljivo da policijski automobil nije priključen na električnu mrežu i da u njemu nema e/m polja ENF, ali ima mikrotalasnih uređaja za vezu, kompjuter, mobilni telefon itd. Mišljenja sam da pojavu smetnji i oboljenja ljudi od dejstva e/m polja treba vremenski povezati sa počecima rada TV stanica na UHF talasnom području, kao i povećanju broja i emisione snage radara, do koga je došlo zbog naglog razvoja vazdušnog saobraćaja. U zapadnoj Evropi ovo se događalo početkom sedamdesetih godina a u Jugoslaviji krajem. Krajem sedamdesetih godina kod nas je došlo do naglog povećanja broja električnih uređaja u domaćinstvima kao što su: TV aparati, radio aparati, električni časovnici, veš mašine, stereo uređaji itd.

Ova hipoteza verujem da bi se pokazala tačnom, kada bi se uporedili statistički podaci o povećanju malignih oboljenja sa podacima o povećanju potrošnje električne energije u domaćinstvima. Do ovih pokazatelja, i pored više pokušaja, nisam uspeo da dođem, jer ih niko nema tako sređene da bi bili upotrebljivi.

ŠTA SE DEŠAVA U NAŠIM KUĆAMA, STANOVIMA I KANCELARIJAMA?

KAKO SE VRŠI DETEKCIJA ZRAČENJA?

Detekciju ovih snopova zračenja vršio sam na isti način na koji radiestezisti detektuju zračenja, koja potiču od podzemnih izvora, tj. uz pomoć "L" antena (rašlji), biotenzora, viska itd. Uz pomoć Leherovog voda i kratko spojenog zavojka (Faradejev zakon), zaključio sam da se radi o elektromagnetnim talasima. U ovom mikrotalasnom spektru parazitskih frekvencija, koje modulišu napon u elektromreži, preovlađuju frekvencije približno jednake frekvenciji na kojoj rade naše kuhinjske mikrotalasne pećnice, SI. 2.

Zbunjujuće je bilo da snopovi mikrotalasnog zračenja sa lakoćom prolaze kroz predmete solidnog sastava umesto da se od njih odbijaju. Objašnjenje za ovu pojavu leži u tome da je noseći talas ovih parazitskih frekvencija električno polje 50 Hz čija je talasna dužina 6.000 Km, koje je praktično nezaustavljivo i svuda prisutno. Da je to tako dokaz je način na koji se održavaju radio veze sa zaronjenim podmornicama. NATO i Rusi radio veze sa svojim podmornicama održavaju na frekvencijama od 300 Hz do 3.000 Hz, dakle u području vrlo niskih frekvencija (VLF), i ako su one zaronjene na 200 i više metara dubine. Ove veze nisu visokog kvaliteta, zbog prirodnih zračenja Zemlje, ali su dovoljno dobre da bi se podmornici poslala kratka poruka da izbaci satelitsku antenu na površinu. U poslednje vreme šalje se komprimirana poruka, koja se u deliću sekunde više puta ponovi.

SI. 2 Frekvencije koje modulišu napon u električnoj mreži

Takozvane "crne kutije" u avionima, takodje, emituju u području niskih frekvencija. Njihovi impulsi su frekvencije 30 kHz. Upotreba još nižih frekvencija, ograničena je dimenzijama, jer ukoliko je radna frekvencija niža elementi radiopredajnika (kalemovi i kondenzatori) moraju biti većih dimenzija.

MOJE DOSADAŠNJE ISKUSTVO

             Ispitujući više desetina stanova rođaka i prijatelja, koji su imali problema sa zdravljem, konstatovao sam da ova mikrotalasna zračenja štetno deluju na organizam i da mogu dovesti do vrlo teških oboljenja. Naročito opasnim se pokazalo ako je krevet u kome se spava izložen snopu mirotalasnog zračenja.

            TEŠKOĆE KOJE IMAJU OSOBE IZLOŽENE ZRAČENJU

              Osoba koja spava u takvom krevetu u početku ima teškoće koje se mogu manifestovati na sledeći način: jutarnji umor i lomnost organizma, plitak i nemiran san, govor u snu, ječanje, škripanje zubima, jako trzanje u snu, trnjenje udova, osećanje hladnoće na nogama, drhtanje ruku, grčevi u nozi, bol u krstima, bolovi u potiljku ili čeonom delu glave, zaboravnost, mladeži na leđima, opšte slabljenje imuniteta, jutarnji umor često praćen bolovima u leđima i zglobovima, znojenje za vreme sna, nesanica, preskakanje otkucaja srca, hroničan umor i apatija, neobjašnjive alergije, miomi, polipi, bolne menstruacije, vrtoglavica i zujanje u ušima, teškoće u koncentraciji, zaboravnost, nerva napetost ("telo treperi"), drhtanje ruku, pad potencije, veliki problemi sa fertilitetom, česte infekcije respiratornih organa (curi nos, suze oči), brzo povećanje dioptrije kod dece (trafo podstanice), hrkanje, ekcemi itd. Takođe sam primetio da su žene osetljivije na mikrotalasna zračenja i češće teško oboljevaju. Generalno govoreći reproduktivni organi kod žena i muškaraca vrlo su osetijivi na mikrotalasna zračenja. Deca su, takođe, jako osetljiva na ova zračenja. Ako im je krevet izložen zračenju, ona u snu mnogo govore, napuštaju krevet i odlaze kod roditelja.

Deca koja mnogo gledaju TV ili koriste kompjuter, često dolaze u stanje tzv. elektro stresa. Za neku osobu možemo reći da je pod elektro stresom ako je stalno premorena, nervozna, razdražljiva i u celini mrzovoljna. Osobe koje pokazuju da su u stanju manjeg ili većeg elektro stresa, često možemo sresti u kancelarijama gde ima mnogo kompjutera, kopir aparata, faks aparata i sl. Medicinsko osoblje, koje radi na fizikalnoj terapiji, često je pod manjim ili većim elektro stresom, a i oboljenja među njima nisu retka. Slično je stanje i sa radnicima koji rade u terminalskim prostorijama, gde ima mnogo monitora, TV režijama, filmskim studijima itd.

            KUĆE I STANOVI U BLIZINI TRAFO- STANICA

Naročito je teško stanje u kućama u blizini trafo- stanica. O ovome se malo zna i još manje piše. Uglavnom se obraća pažnja na dalekovode visokog napona, jer je njihovo zračenje relativno lako meriti, i o tome je dosta napisano. Postoje i propisi koliko radnici, u toku jednog radnog dana, smeju da rade na dalekovodima i borave u njihovoj blizini. Slični propisi postoje i za rad u trafo stanicama. Vreme je ograničeno na manje od 60 minuta, u toku jednog radnog dana, a u zavisnosti od visine napona. Naročito negativna strana trafo stanica sastoji se u tome da svaki stub transformatora - odnosno svaki namotaj, a ima ih tri, zrači svoj snop elektromagnetnog polja na obe strane po porečnoj osi. Zdravstveno stanje građana, koji stanuju u blizini trafo stanica ili je trafo stanica instalirana u prizemlju ili podrumu njihove zgrade, niko nije ozbiljno ispitivao. Ukoliko je i bilo nekih istraživanja, rezultati nisu objavljeni "da se građani ne bi uznemiravali".

         *  izmerena prosečna vrednost

         #  izmerena maksimalna vrednost

                                                                                                        Tabela 1.

Negativno dejstvo trafo- stanica se može lako utvrditi statističkim putem. Dovoljno je prebrojati bolesne i umrle od malignih oboljenja u stanovima koji su naspram trafo stanica ili koji su iznad njih, i te podatke uporediti sa stanjem u susednim zgradama i stanovima koji nisu izloženi negativnom uticaju transformatora. Iz tih poređenja videće se da postoji velika razlika u broju obolelih. Statistička greška može biti mala, jer su zgrade građene i stanari useljavani najčešće u isto vreme. Ovde mogu biti od velike pomoći domovi zdravlja, jer su lekari odavno primetili učestanost malignih oboljenja stanara određenih zgrada i stanova.

U Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, kao i u SAD, postoje udruženja "elektro ranjenih" građana. Ovde se radi o ljudima koji su preosetljivi ili hiper osetijivi na zračenja iz električne mreže. Njihovo je stanje takvo da su prinuđeni da noćevaju u kamp prikolicama, šatorima, kolima i sl. Ima i tako teških slučajeva da se povlače iz civilizacije u planine gde nema nikakvih elektro instalacija i elektro energije uopšte. Ovaj problem je najizraženiji u Švedskoj i Norveškoj. Amerikanci su ga nazvali "Skandinavski sindrom" i dovode ga u vezu sa velikim brojem mobilnih telefona - 25 telefona na 100 stanovnika (podatak iz 1996. godine), što je najveći procenat na svetu. Za osobe koje su "elektro ranjene" Rusi kažu da boluju od "radarske bolesti". Ovim elektro osetljivim pacijentima zdravstveno stanje se pogorša ako odu na bolničko lečenje. Moderne bolnice su pune električnih i elektronskih uređaja, neophodnih u dijagnostici i terapiji, i tu se ne može ništa učiniti, što se tiče grejanja, hlađenja, ventilacije, unutrašnjih komunikacija, polaganja i vođenja energetskih kablova, osvetljenja, uzemljenja, itd. tu postoje mogućnosti delovanja na smanjenju elektromagnetnog polja. Kod gradnje novih bolnica i rekonstrukcije starih ovom problemu se mora posvetiti mnogo više pažnje.

MOJA ISTRAŽIVANJA: KAKO SE  ZAŠTITITI OD  ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA?

KAKO SE ZAŠTITI U SVOM STANU ILI KUĆI?

U istraživanju mikrotalasnog zračenja i njegovom štetnom dejstvu na zdravlje ljudi, nisam se ograničio samo na detekciju izvora zračenja, već sam intenzivno radio i na traženju rešenja kako da se od istog zaštitimo. Više godina sam pokušavao da dolazeći snop mikrotalasnog zračenja, kako iz nekog električnog uređaja u mom stanu tako i onog koji je dolazio iz susedstva, otklonim dodatnim uzemljenjima, ekranizacijom sa uzemljenim mrežama ili limenim tablama. Svi takvi pokušaji su ostali bez rezultata i jedino rešenje je bilo da, pre odlaska na počinak, isključim sve električne uređaje. Pod rečju isključim podrazumevam izvađen utikač iz zidne utičnice od veš mašine, mašine za sudove, mikrotalasne rerne, mašine za sečenje hleba itd. TV prijemnike sam isključivao prekidačem ili isključivanjem utikača iz struje,  a ne daljinskim upravljačem.

Ovo sam radio zato što sam konstatovao da je dovoljno da samo faza prođe do namotaja transformatora ili elektro motora, pa da iz njih dođe do isijavanja snopa mikrotalasnog zračenja na obe strane po poprečnoj osi transformatora i uzdužnoj osi elektro motora. Obzirom da mašine za pranje sudova i veša imaju više elektro motora, to su one isijavale i odgovarajući broj snopova mikrotalasnog zračenja. Na ovaj način sam rešio problem mikrotalasnog zračenja električnih aparata u mom stanu, ali je ostao nerešen problem šta raditi i kako se zaštiti od zračenja koja dolaze spolja.

KAKO SE ZAŠTITITI OD ZRAČENJA KOJE DOLAZI SPOLJA, IZ SUSEDNIH STANOVA I KUĆA?

Što se tiče ovih zračenja, jedno od prvih rešenja je bilo da, uz pomoć magneta i jedne zavojnice, skrenem dolazeći snop mikrotalasnog zračenja (za 50-60 cm) i tako zaštitim mesto u stanu za koje sam naročito zainteresovan. Ovom metodom skrenuo sam snop električnog polja sa njegovog smera prostiranja, ali ga nisam eliminisao i on je "otputovao" dalje do nekog drugog u zgradi. Sa ovim rešenjem sam vrlo brzo postao nezadovoljan, jer sam rešavajući svoj problem, stvorio problem nekome u susedstvu, koji ga do moje intervencije nije imao, a čije posledice mogu biti opasne po zdravlje.

PRONALAZAK

apsorbcioni uložak

Tehničko rešenje koje sam 1995. godine prijavio Zavodu za zaštitu intelektualne svojine SR Jugoslavije pod imenom "Apsorbcioni uložak za zaštitu od mikrotalasnog zračenja" je efikasna zaštita od štetnih zračenja. Iz samog imena ovog pronalaska vidi se da se radi o napravi koja apsorbuje energiju mikrotalasnog zračenja, pretvarajući je u toplotu, i tako pruža vrlo efikasnu zaštitu. Što se tiče elektromagnetnog polja ENF 50 Hz, apsorber na njega nema uticaja. Apsorber je apsorbovao samo modulacione parazitske mikrotalasne frekvencije i na taj načinje "očistio" električnu energiju koju mi, u naš stan ili kancelariju primamo i koristimo.

Krajem 1995. godine sa ovim pronalaskom sam bio na Svetskoj izložbi pronalazaka EUREKA u Briselu i za njega dobio zlatnu medalju. Početkom 1996.godine, na izložbi pronalazaka u Beogradu, za isti pronalazak nagrađen sam zlatnom metaljom "Nikola Tesla".

KAKO POSTAVITI APSORBERE DA BISTE  ZAŠTITILI SEBE OD ZRAČENJA

Apsorber - zaštitnik od mikrotalasnog zračenja, ima dimenzije jedne klasične grafitne olovke i njegova instalacija je vrlo jednostavna:

-     da bi eliminisali mikrotalasna zračenja kućnih elektro aparata u svom stanu, dovoljno je apsorber postaviti da leži preko osigurača na razvodnoj tabli i to tako da obuhvati sve tri faze. Još je efikasnije ako možemo da ga uložimo u kanal kojim se dovode provodnici do razvodne table;

- za otklanjanje mikrotalasnog zračenja, koja nam dolaze iz susednog stana ili kuće, dovoljno je utvrditi smer iz koga snop dolazi i mesto gde ulazi u naš stan i tu na zidu pričvrstiti apsorber;

- za otklanjanje zračenja, koja dolaze iz podzemnih izvora, postupak je isti kao i prethodni, samo se apsorber postavlja blizu poda.

- pacijenti sa pejs-mejkerom bi trebali da apsorber nose na grudima kao zaštitnik od mikrotalasnog zračenja (poznato je da ovi pacijenti imaju teškoća kada grmi, kad se voze podzemnom železnicom, u video terminalima, kad neko u blizini elektrovari itd.)

Apsorbcioni uložak se ne zasićava i ne troši. Njegova upotrebljivost je neograničena. Do danas je ugrađen u preko 2000 stanova, kuća i kancelarija. Svuda se pokazao kao vrlo efikasna zaštita od mikrotalasnog zračenja. O najvećem broju lokacija, gde je ugrađen, posedujem zabeleške koje mogu biti interesantne za medicinsku nauku.

Potreban broj apsorbcionih uložaka za jedan stan je dva - tri komada. Ukoliko stan treba štititi i od zračenja i iz trafo stanice, onda treba ugraditi još dodatna tri komada. Ako je trafo stanica u istoj zgradi, onda često treba ugraditi šest apsorbera, što ukupno čini osam - devet komada. Napominjem da se jedan apsorbcioni uložak obavezno ugrađuje na razvodnu tablu sa osiguračima. Ovim apsorbcionim uloškom štitimo ne samo svoje ukućane od mikrotalasnog zračenja, već i stanare u okolnim stanovima.

                 GDE BI BILO DOBRO POSTAVITI APSORPCIONE ULOŠKE?

U svim kancelarijama u kojima su prisutni kompjuteri, kopir aparati, štampači i fax mašine.               U nekim bolničkim odeljenjima je apsolutno neophodna ugradnja apsorbcionih zaštitnika. Tu mislim na odeljenja intenzivne nege, koronarne jedinice, i si. jer su tu pacijenti okruženi elektronskim uređajima. I veoma važno za zdravlje beba,  treba postaviti apsorbere u odeljenje sa inkubatorima.

                Bilo bi vrlo korisno, kako sa stanovišta zdravlja posada tako i sa stanovišta poboljšanja bezbednosti u saobraćaju, da se u kabinama električnih lokomotiva, trolejbusa, tramvaja, aviona i si. primene apsorbcioni ulošci za zaštitu od mikrotalasnog zračenja.

                Na osnovu ličnog iskustva uzimam slobodu da izrazim mišljenje da bi se broj malignih oboljenja smanjio u vrlo visokom procentu, kada bi parazitske mikrotalasne frekvencije bile odstranjene iz električne mreže.

 LITERATURA:

(1) I. IVANOV, Elektrotehnika, Moskva 1996

(2) C. FOSS, Moderne gefechtswaffen, Stuttgart 1989

(3) M.WALMER, Strategic Weapons, London 1988

(4) W.R.BENNET Jr, Phisycs today, New York 1994

(5) G.S.LECHTER, Medical Elektronics, Miami 1995

* * * * *

·      SNOP MIKROTALASNOG ZRAČENJA NE PROLAZI KROZ DOJKU;

·      ENERGIJA ZRAČENJA BIVA APSORBOVANA I UTROŠENA NA RAZBIJANJE MOLEKULA UNUTRAŠNJIH DELOVA DOJKE

·      OVO MIKROTALASNO ZRAČENJE DOVODI DO OBOLJENJA DOJKE.

          NAGLO POVEĆANJE BROJA OBOLELIH OD RAKA (TUMORA, KARCINOMA) POSLEDNJIH 
          DECENIJA

Celokupna svetska medicina danas neumorno radi na tome da nađe uzročnika opakoj bolesti rak i stvori efikasnu odbranu. Na našu veliku žalost postignuti rezultati ne odgovaraju uloženom trudu, sredstvima i očekivanjima. Danas smo svedoci neverovatnog napretka medicinskih i tehničkih nauka, koji se dogodio u poslednjih 20-30 godina, što nam je omogućilo da uz pomoć savremenih medicinskih uređaja zavirujemo u unutrašnjost ljudskog organizma, gledamo kako organi funkcionišu i snimamo ih. Mi danas zavirujemo u intime dalekih planeta, fotografišemo ih kad hoćemo i kako hoćemo, i sa tih ogromnih udaljenosti dobijamo željene podatke. Nikad se u istoriji čovečanstva, za tako kratak period vremena, nije dogodio tako veliki napredak u nauci, tehnici i kvalitetu života čoveka. Uprkos svom ovom ogromnom napretku do danas nije nađen uzročnik kanceroznih oboljenja čoveka a broj obolelih i umrlih se iz godine u godinu povećava. Ovo se naročito odnosi na oboljenja dojke, jer je rak dojke poprimio razmere epidemije. Broj obolelih žena se povećava po stopi od 3% godišnje i to konstantno iz godine u godinu. Između 1970. i 1996. godine broj obolelih žena povećao se za 171% U istom ovom vremenskom periodu broj umrlih žena od raka dojke povećao se za 47%• Broj umrlih žena na 100.000 obolelih je godinama skoro konstantan, što takođe govori o nemoći nauke kada je ovo oboljenje u pitanju.

Krajnje zabrinjavajući podatak je da je 1998. godine u SAD od raka dojke obolela jedna žena na svakih osam, a dve godine ranije  taj odnos je bio 1:9. U Evropi je stanje nešto bolje, ako to možemo smatrati nekom utehom, ali je verovatno da ćemo i mi ubrzo doći na odnos 1:8.

Kažem verovatno zato što su mali izgledi da će u skorije vreme doći do napretka u iznalaženju uzročnika kanceroznih oboljenja, jer medicinska nauka uporno traži krivca među bakterijama, bacilima, virusima, genetici i sl. dakle u organizmu čoveka. Medicina do danas uzročnika kanceroznih oboljenja u organizmu čoveka nije našla, jer on i nije tu, ali uporno dugi niz godina sledi isti smer istraživanja i kreće se u krug.

Kako objasniti ovako veliko i brzo povećanje broja obolelih i umrlih od raka za tako kratak vremenski period?. Ovo se ne može objasniti time da se nešto dogodilo u imunološkom sistemu čoveka, pa je naglo postao nedovoljno efikasan da ga zaštiti. Vremenski period od četvrt veka je zanemarljivo vreme kada je u pitanju evolucija čoveka.

Objašnjenje treba tražiti u verovatnoći da se u istom periodu vremena nešto, nepovoljno za zdravlje, dogodilo u našoj životnoj sredini, na šta naš imunološki sistem nije u stanju da pravovremeno i efikasno reaguje i zaštiti organizam.

ŠTA SE PROMENILO U NAŠOJ OKOLINI POSLEDNJIH DECENIJA?

U nekoliko proteklih decenija došlo je do naglog razvitka elektronike i njene široke primene u mnogim oblastima nauke i tehnike, što je dovelo do brze ekspanzije uređaja koji emituju visoko-frekventna zračenja. Napredak u nauci i tehnici doprinosi i promenama u čovekovoj okolini unoseći nove faktore, koji pored koristi od novih dostignuća, imaju i neželjene efekte. Naglo povećanje broja električnih i elektronskih uređaja, uključujući i brz porast telekomunikacionih sistema, povećalo je mogućnosti veće ekspozicije ljudi elektromagnetnim zračenjima sve viših frekvencija, a samim tim i štetnih efekata na zdravlje čoveka. Početak sedamdesetih godina prošlog veka je vreme kada je došlo do uvođenja u eksploataciju TV programa na UHF talasnom području (470mHz-806mHz) i povećanja broja i snage radara, zbog naglog razvitka vazdušnog saobraćaja. Mnogi gradovi su dobili svoje TV stanice, sa pripadajućim predajnicima i repetitorima, a veći gradovi i aerodrome sa svojim radarima i navigacionim uređajima. Krajem šezdesetih godina dolazi i do šire upotrebe radara u meteorologiji.

ZAŠTO SU DOJKE PODLOŽNE KANCEROGENIM OBOLJENJIMA?

Nije li zato što je najveći deo dojke praktično van organizma, pa tako i najizloženiji organ štetnim uticajima iz spoljnjeg okruženja?

Snop mikrotalasnog zračenja ne prolazi kroz dojku;
Energija zračenja biva apsorbovana i utrošena na razbijanje molekula tkiva;
Ovo mikrotalasno zračenje dovodi do oboljenja dojke.

 Da je ovo ispravan zaključak dokaz je i statistički podatak istraživanja da su obolenja na dojci najčešća sa spoljnje strane - spoljnja gornja četvrtina dojke.

ZAŠTO STATISTIČKI ČEŠĆE OBOLJEVA LEVA NEGO DESNA DOJKA?

Medicinska nauka nema objašnjenje zašto su češća oboljenja na levoj dojci nego na desnoj.

Moja istraživanja i iskustvo pokazuju da je razlog u tome što ženi najčešće sa desne strane u postelji leži muž, što ima za posledicu da je desna dojka zaklonjena od spoljnjih uticaja sa te strane tj. od eventualnog snopa zračenja elektromagnetnog polja. Kod žena koje spavaju odvojeno, u posebnim posteljama, oboljenja leve i desne dojke su podjednaka, čak je oboljenje desne dojke za koji procenat češće.

U Japanu nije primećeno da češće oboljeva leva dojka od desne. Poznato je da su oboljenja od karcinoma u toj zemlji u manjem procentu nego u drugim industrijalizovanim zemljama. Medicina kaže da je to zato što što Japanci u ishrani mnogo koriste plodove mora.

Po mom mišljenju razlog je u tome što Japanci ne spavaju u krevetima kakve mi koristimo. Kod njih je tradicija da se spava na posebnim dušecima -"futon", koji se uveče polažu na pod, a ujutru se sklanjaju. Prilikom večernjeg postavljanja dušeka na pod, retko će se desiti da on bude uvek položen na isto mesto. Ovo ima za posledicu da osoba, koja leži na njemu neće imati isti deo tela duže vremena izložen zračenju.

Po svim ostalim uslovima u Japanu bi trebalo da ima više obolelih od karcinoma nego u Evropi, jer je veća gustina stanovanja kao i broj elektronskih i električnih uređaja u domaćinstvima.

MOJE DOSADAŠNJE ISKUSTVO

Tokom  prethodnih 15 godina godine kontrolisao sam postelje više od 300 žena, koje su operisale dojku ili umrle od karcinoma dojke. U svim slučajevima našao sam da su u postelji bile izložene zračenju elektromagnetnog polja, koje se prostiralo u visini grudi i dolazilo sa strane obolele dojke.

U dvadeset slučaja kontrolisao sam krevete pacijentkinja koje su umrle od raka dojke. I u ovim slučajevima našao sam da su bile izložene zračenju na isti način koji sam ranije opisao. Ovde treba istaći da su se ove  žene, nakon radikalne operacije dojke, vratile u istu postelju i na taj način se ponovo izložile zračenju. Ovo je imalo za posledicu da se nakon dve godine, oboljenje obnovilo. Mišljenja sam da ovde ne može biti govora o metastazama, već o novom oboljenju, za čije je nastajanje trebalo dvostruko više vremena ekspozije zračenju nego za oboljenje dojke.

Ovo se treba smatrati dokazom da je uzročnih kancerogenih oboljenja vanorganske prirode tj. da oboljenja izaziva neki spoljni faktor iz našeg okruženja.

Ukoliko ovu tezu prihvatimo, onda uzročnika kanceroznih oboljenja treba prestati tražiti u organizmu čoveka, jer to do danas nije dalo rezultate. Krivca treba tražiti u čovekovoj životnoj sredini.

KAKO SE PREVENTIVNO ZAŠTITITI OD RAKA DOJKE?

Kad krenete na spavanje, isključujte sve električne uređaje tako što ćete izvući utikače iz struje  (naravno sve sem frižidera i zamrzivača).

Svakih mesec dana promenite položaj kreveta na kome spavate, makar za dvadesetak centimetara.

KAKO DA SE ZAŠTITE ŽENE KOD KOJIH SU VEĆ PRONAĐENE PROMENE NA DOJKAMA ILI KOJIMA JE
            JEDNA DOJKA VEĆ ODSTRANJENA?

apsorbcioni uložak

Žene kojima su već konstatovane promene na dojci ili kojima je već odstranjena jedna dojka, obavezno treba da promene sobu u kojoj spavaju, a ako to nisu u mogućnosti,  onda bar da promene položaj kreveta u sobi.  Isključujte sve uređaje iz utikača pred polazak na spavanje. Takođe bi bilo korisno postavljanje apsorpcionih uložaka  u stanu i u kancelariji u kojoj ta žena radi.

KO SVE TREBA DA SE UKLJUČI U DALJA ISTRAŽIVANJA?

U istraživanja treba da se uključe fizičari, inženjeri, hemičari, agronomi i drugi stručnjaci iz oblasti tehničkih nauka, jer je njihova delatnost i dovela do promena u čovekovoj životnoj sredini i oni o tim promenama najviše znaju. Uključivanje tehničkih stručnjaka, u rad na otkrivanju uzročnika kanceroznih oboljenja, je zakasnilo, ne njihovom krivicom, ali je hitno i neophodno i jedini je način da ovoj opakoj bolesti stanemo na put.
 

FERTILITET/ STERILITET  U POSLEDNJIH 20 GODINA

Do prе 20 godina broj nеplodnih brakova bio jе oko tri posto. Danas jе broj takvih brakova oko 13-14 posto, sa tеndеncijom povеćanja. Broj "žеnskih bolеsti" u još vеćеm jе povеćanju. Za ovako kratak vrеmеnski pеriod nijе sе moglo ništa dogoditi  u organizmu žеnе, da bi to mogao biti uzrok. Prеma tomе uzrok trеba tražiti u čovеkovoj okolini.

Ovaj vrеmеnski pеriod sе podudara sa vrеmеnom u komе jе došlo do vrlo vеlikog povеćanja еlеktromagnеtnih zračеnja i upotrеbе pеsticida. Mislim da tu trеba tražiti uzrok ovoj pojavi.

MOJE PETNAESTOGODIŠNJE ISKUSTVO

Ispitivanjem preko 100 parova koji su imali problem sa nemogućnošću imanja dece, pokazalo se da žеnе, kojima jе donji dеo stomaka- "mali stomak" izložеn zračеnju, imaju vеlikih problеma sa fеrtilitеtom a čеsto i sa ozbiljnim oboljеnjima.

Ako zračеnjе dolazi sa stranе i prеlazi žеni prеko malog stomaka, onda jе jajnik, sa čijе stranе dolazi zračеnjе, obolеo (cista) i tu onda nеma trudnoćе.

Ako snop еlеktromagnеtnog zračеnja dolazi odozdo i idе žеni uz nogе, onda dolazi do ozbiljnih oboljеnja (miomi, tumor grlića matеricе), a o trudnoći nе trеba ni misliti.

U prvom, a  naročito  u drugom slučaju, vеštačka oplodnja nе pomažе.

Mislim da jе razlog u tomе što zračеnjе ubija jajnu ćеliju.

apsorbcioni uložak

KAKO SE ZAŠTITITI?          Otklanjanjem zračenja sa donjeg stomaka - bilo postavljanjem apsorbera u stanu, bilo promenom položaja kreveta ili čak sobe u kojoj žena spava, a isključivanjem iz struje svih električnih uređaja pred  spavanje.

REZULTATI ZAŠTITE

Moje dosadašnje iskustvo  je pokazalo da  žеnе, iz prvog slučaja, odmah nakon otklanjanja zračеnja ostaju trudnе tokom prvih plodnih dana. Sama trudnoća tеčе normalno i svе sе odvija bеz problеma.

Žene iz drugog slučaja nakon lečenja i stabilizovanja zdravstvenog stanja, takođe mogu da razmatraju pitanje trudnoće.

* * * * *

Електромагнетно (Е/М) поље је електрично и магнетно поље и они су неизбежни пратилац електичне енергије. Физика каже да је магнетно поље посебан облик материје која има своју масу и енергију а јавља се око проводника кроз који тече електрична струја. Јачина магнетног поља брзо опада са повећањем растојања од проводника. Електрично поље је такође посебан облик материје која има своју масу и енергију, а јавља се око проводника који су под електричним напоном. Електрично поље у својој околини доводи до квалитативних промена. Сигурно је да те промене нису на боље. Електрично поље је нови феномен у природи и то од пре стотинак година, тако да човек на њега није навикнут, као што је то случај са магнетним пољем у коме смо еволуирали, због магнетног поља Земље. Електрично поље знатно мање слаби са повећањем растојања. Када увече у стану искључимо све апарате у електричним водовима престаје да тече струја и нестаје магнетног поља. Електрични водови у зидовима остају под напоном а око њих електрично поље. Електрично и магнетно поље простиру се брзином од 300.000 км/сек., тако да њихова енергија уопште није безначајна. Електромагнетно поље наше електричне енергије од 50 Hz, када поприми високе паразитске фреквенције тј. бива модулисано њима, постаје електросмог и онда је опасно за наше здравље. Опасно је зато што су таласне дужине тих високофреквентних паразитских фреквенција, упоредиве са димензијама органа у човеку. Истраживачи, у већини случајева, окривљују магнетно поље за оболевање људи. Овде наведене чињенице указују да је овај став погрешан и да за обољења треба кривити електрично поље, јер је оно у односу на магнетно поље присутније и продорније. Електромагнетна поља емитују уређаји за производњу и пренос eлектричне енергије и обични кућни апарати, као што су електрични часовници, бријачи, компјутери, телевизори, електрична ћебад, водени кревети, микроталасне рерне, радио апарати и целулар телефони [...] . Електрична енергија на свом путу од генератора до потрошача преноси се надземним и подземним водовима ниског и високог напона. Дужина ових водова мери се у стотинама хиљада километара. Ови водови нису само преносници електричне енергије, већ се понашају и као антене које примају природна зрачења Земље, космичку радијацију и широк спектар високо фреквентних електро магнетних поља, која емитују уређаји створени руком човека. У многим електричним уређајима имамо електро моторе и трансформаторе, а често оба у једном уређају, и њихови намотаји емитују снопове електро магнетних поља, чак и када се искључе прекидачем на уређају или даљинским управљачем. Електро мотори и трансформатори се састоје од више стотина намотаја жице, (да би се појачало њихово електро магнетно поље, које требају за свој рад) зраче снопове електро магнетног поља ELF од 50 Hz, модулисаним паразитским високим фреквенцијама, на обе стране својих намотаја. Ови електро магнетни снопови са својим паразитким пољем, лако пролазе кроз зидове, чак и армирано бетонске. Они могу проћи и кроз оловне плоче и практично су не заустављиви. Таласна дужина фреквенције од 50 Hz је 6.000 км. и то електромагнетно поље не може штетити нашем здрављу, у нормалним околностима, зато што су димензије нашег тела апсолутно ван поређења са таласном дужином. Важно је напоменути да ако исте уређаје укључимо на агрегат за производњу електричне енергије, зрачења паразитких електромагнетног поља нема. Електрична енергија је ту произведена и није преношена дугим водовима, па није имала где да се испрља. То је чиста електрична енергија и у њој нема електросмога. Пре седамдесетих година имали смо мање обољења од рака, јер је било знатно мање паразитких високо фреквентних електромагнетних поља тј. сноп зрачења се састојао само од поља 50 Hz, па не можемо говорити о постојању електросмога. Због наведених чињеница намеће се закључак да је главни узрочник електросмога и наших оболења прљава електрична енергија.             Целокупна светска медицина данас неуморно ради на томе да нађе узрочника опакој болести рак и створи ефикасну одбрану. Нажалост, постигнути резултати не одговарају уложеном труду, средствима и очекивањима. Данас смо сведоци невероватног напретка медицинских и техничких наука у последњих 20-30 година, што нам је омогућило да, уз помоћ савремених медицинских уређаја, завиримо у унутрашњост људског организма, гледамо како органи функционишу и снимамо их. Ми данас завирујемо у интиме далеких планета, фотографишемо их, кад хоћемо и како хоћемо, и са тих огромних удаљености добијамо жељене податке. Никада се у историји човечанства, за тако кратак период времена, није догодио тако велики напредак у науци, техници и квалитету живота човека. Упркос свом овом огромном напредку до данас није нађен узрочник канцерозних обољења човека, а број оболелих и умрлих се из године у годину повећава. Ово се нарочито односи на оболења дојки, плућа и мозга. Рак дојке и плућа попримио је благи облик епидемије. Број оболелих жена се повећава по стопи од 3% годишње, и то константно из године у годину. У периоду између 1970 и 1996 године број оболелих жена повећао се за 171%. У истом овом временском периоду број умрлих жена од рака дојке повећао се за 47%. Број умрлих жена на 100.000 оболелих је годинама скоро константан, што такође говори о немоћи науке када је ово обољење у питању.             Крајње забрињавајући податак је да ће у овој години у САД од рака дојке оболети једна жена на сваких осам, а пре две године тај однос је био једна од девет. У Европи је стање нешто боље, ако то можемо сматрати неком утехом, али је сигурно да ћемо и ми убрзо доћи на однос 1:8 а у САД тај однос ће се вероватно сустити на 1:7. Кажем вероватно зато што су мали изгледи да ће у скорије време доћи до напредка у изналажењу узрочника канцерозних оболења, јер медицинкса наука упорно тражи кривца међу бактеријама, бацилима, вирусима, генетици и сл. дакле у организму човека. Медицина до данас узрочника канцерозних обољења у организму човека није нашла, јер он и није ту, али упорно дуги низ година следи исти смер истраживања и креће се у круг. Како објаснити овако велико и брзо повећање броја оболелих и умрих за тако кратак временски период. Ово се не може објаснити тиме да се нешто догодило у имонолошком систему човека, па је нагло постао недовољно ефикасан да га заштити. Временски период од четврт века је занемарљиво време када је у питању еволуција човека. Објашњење треба тражити у вероватноћи да се у истом периоду времена нешто, неповољно по здравље догодило у нашој животној средини, на шта наш имонолошки систем није у стању да правовремено и ефикасно реагује и заштити организам. У неколико протеклих деценија дошло је до наглог развитка електронике и њене широке примене у многим областима науке и технике, што је довело до брзе експанзије уређаја који емитују високофреквентна зрачења. Напредак у науци и техници доприноси и променама у човековој околини, уносећи нове факторе, који поред користи од нових достигнућа, имају и нежељене ефекте. Нагло повећање броја електричних и електронских уређаја, укључујући и брз пораст телекомуникационих система, повећало је и могућности веће експозиције људи електромагнетним зрачењима све виших фреквенција, а самим тим и штетних ефеката на здравље човека. Почетак седамдесетих година је време када је дошло до увођења у експлоатацију ТВ програма на UHF подручју 470 мHz - 806 мHz (63сm -37 cm) и повећања броја и снаге радара, због наглог развитка ваздушног саобраћаја. Војска је почела да користи фреквенцију 900 мHz (33 cm) за своје везе. Многи градови су добили своје ТВ станице, са припадајућим предајницима и репертиторима, а већи градови аеродроме са радарима и навигационим уређајима. Крајем седамдесетих година долази и до шире употребе радара у метеорологији. Једном речју од почетка седамдесетих година долази до све веће употребе микроталасних фреквенција, што се наставља до данашњих дана увођењем у рад мобилне телефоније са својим репетиторима. Није случајна подударност времена почетка брзог повећања броја оболелих од карцинома са почетком употребе уређаја који емитују микроталасна зрачења. Као што није случајна ни подударност повећања броја оболелих од карцинома коже са слабљењем озонског омотача око наше планете. Оно настаје због повећаног зрачења, које већим интезитетом стиже на површину Земље, а до тога је такође дошло делатношћу човека. Овде се треба подсетити да су постојала и да и сада постоје, природна зрачења из подземних извора тз. геопатогена зрачења. Мишљења сам да су ова зрачења опаснија по здравље људи и да су иста била узрочници канцерозних обољења у прошлим вековима. Сматра се да геопатогена зрачења иду до фреквенције од 300-GHz (1мм) и то је, можда , разлог што су она штетнија по здравље људи. Сада се треба упитати зашто су дојке код жена најподложније канцерозним обољењимља? Није ли зато што је највећи део дојке практично ван организма, па тако и најизложенији орган штетним утицајима из спољнег окружења. Да је ово исправан закључак, доказ је и то да су оболења на дојци најчешћа са спољне стране - спољне четвртине дојки. Медицинска наука нема објашњење зашто су чешћа оболења на левој дојци него на десној (68%:32%). Моја истраживања и искуство показују да је разлог у томе, што жени најчежће са десне стране у постељи лежи муж, што има за последицу да је десна дојка заклоњена од спољних утицаја са те стране тј. од евентуалног снопа зрачења електросмога. Ови мужеви често оболе од рака десног плућног крила. Ако спавају са женине леве стране они јој заклањају леву дојку и често оболе од рака левог плућног крила, ако је било зрачења са те стране. У својој пракси сам осим тога дошао и до следећих закључака: Оболења на унутрашњим четвртинама дојке нисам имао у својој пракси Озрачења горње и доње четвртине дојке, догађа се на други начин и није од утицаја место лежања мужа у постељи Жене ређе оболевају од рака плућа, јер дојка потпуно апсорбује зрачење и тако заштити плућно крило, али зато она сама страда. Код жена које спавају одвојено, у посебним постељама, оболења леве и десне дојке су подједнака, чак је оболење десне дојке за који проценат чешће. У Јапану није примећено да чешће обољева лева дојка од десне. Познато је да су обољења од карцинома дојки у тој земљи у мањем проценту него у другим индустријализованим земљама. Медицина каже да је то зато што Јапанци у исхрани много користе плодове мора. По мом мишљењу разлог је у томе што Јапанци не спавају у креветима, какве ми користимо. Код њих је традиција да се спава на посебним душецима – ''футон'', који се увече полажу на под – а ујутру склањају. Приликом вечерњег постављања душека на под, ретко ће се десити да он буде увек положен тачно на исто место. Ово има за последицу да особа, која лежи на њему, неће имати исти део тела дуже времена изложен зрачењу. По свим осталим условима у Јапану би требало да има више оболелих од карцинома него у Европи, јер је већа густина становања као и број електронских и електричних уређаја у домаћинствима. У последњих 10 година контролисао сам постеље више од 350 жена које су оперисале дојку или умрле од карцинома дојке. У свим случајевима нашао сам да су у постељи биле изложене зрачењу електросмога, које се простирало у висини груди и долазило са стране оболеле дојке. У скоро 99% случајева, жене су биле озрачене у кревету, где су спавале више од године дана. Остатак жена био је озрачен у канцеларијама од компјутера, факсова, копир апарата итд. У десетак случајева контролисао сам кревете пацијенткиња које су умрле од рака дојке. У свим овим случајевима нашао сам да су биле изложене зрачењу на исти начин који сам раније описао. Овде треба истаћи да су се све ове жене , након радикалне операције дојке и хемотерапије, вратиле у исту постељу и поново се изложиле зрачењу. Ово је имало за последицу да се, након близу две године, оболење обновило. Мишљења сам да овде не може бити говора о метастазама, већ о новом оболењу због зрачења електросмога. Ово треба сматрати доказом да је узгрочник канцеррозних оболења ванорганске природе тј. да оболења изазива неки спољни фактор из нашег окружења - електросмог. Уколико ову тезу прихатимо, а видели смо да алтернативу немамо, онда узрочника канцерозних оболења треба престати тражити у организму човека, јер то до данас није дало резултате. Није логично да лева дојка много чешће оболева од десне дојке. Обе су на истом организму истом крвотоку, плућима, стомаку итд. Мишљење онколога је да то долази отуда што жена више ради десном руком и да је ту бољи квроток. Ја то немогу да прихватим, јер ми немамо срце за леву и срце за десну страну организма. Чињеница је да и леворуке жене такође чешће оболевају по левој страни – левој дојци. У даље истраживање треба да се укључе физичари, инжењери, хемичари, агрономи и други стручњаци из области техничких наука, јер је њихова делатност и довела до промена у човековој животној средини и они о тим променама највише знају. Укључивање техничких стручњака, у рад на откривању узрочника канцерозних оболења, је закаснило, не њиховом кривицом, али је хитно и неопходно и једини је начин да овој опакој болести станемо на пут. Много је година безуспешних истраживања прошло, плаћамо врло високу цену, времена више нема и зато је неопходно да се смер истраживања промени.  Светислав Јордовић Аутор је инжењер из Београда, конструктор Апсорбационог заштитника од микроталасних зрачења.